Ugljenmonoksid

U svetlu nedavnog nesrećnog događaja u Novom Sadu, kada se jedna porodica otrovala ovim gasom, dobro je znati makar osnovno o njemu.

Ugljenmonoksid (CO) je gas koji se javlja prilikom sagorevanja ugljenikovih jedinjenja kada nema dovoljno vazduha. Nešto je lakši od vazduha, bez boje, mirisa i ukusa i vrlo otrovan. Već u vrlo maloj koncentraciji, od 0,06 do 0,1 % u vazduhu u nekom prostoru, posle dužeg bavljenja može prouzrokovati vrlo ozbiljne posledice, a u količini 1-2 % u nekom prostoru izaziva vrlo brzo smrt. Pored velike toksičnosti, gori i vrlo je eksplozivan.

Znaci trovanja su: glavobolja, nesvestica, bol u grudima, nedostatak vazduha, ubrzano disanje, nesiguran hod, opšta (mišićna) slabost, poremećaj ravnoteže i zujanje u ušima. Karakteristična je crvena boja kože i sluzokože.
Gas je nešto lakši od vazduha, što znači da se brzo širi, zauzimajući gornje delove prostorija. Ubrzo ulazi u pluća prisutnih, mnogo lakše se vezuje za crvena krvna zrnca od kiseonika (200 puta lakše). Ljudski organizam tako ostaje bez kiseonika, a CO ostaje u krvi i tako nastaje trovanje, pa i smrt.

Sami vatrogasci česte su žrtve takvog trovanja. Iz istih razloga, u prostoriju, gde je došlo do oslobađanja CO, može se ulaziti samo sa izolacionim aparatom ili sa maskom koja ima filter za CO. I pored toga mnogo je sigurnije napraviti promaju otvaranjem vrata i prozora (makar i razbijanjem stakala). Pri spasavanju, povređenog treba vući po podu ili blizu poda, a i sam spasilac pri tome treba da je sagnut.

Trovanje sa CO ostavlja trajne posledice na unutrašnjim organima i na nervnom sistemu.